Malo vozite automobil i prelazite svega nekoliko hiljada kilometara godišnje? Na prvi pogled deluje logično da je takav automobil manje opterećen i samim tim bolje očuvan.
Međutim, nije uvek tako.
Ako se većina vaše vožnje svodi na relacije od 5 do 10 kilometara, gradske gužve, česta pokretanja hladnog motora i gašenje automobila ubrzo nakon polaska, pojedini sistemi automobila mogu biti izloženi težim uslovima nego kod vozila koje redovno prelazi mnogo veće udaljenosti otvorenim putem.
Zbog toga automobil koji godišnje pređe 7.000 km nije automatski bolje očuvan od onog koji je prešao 20.000 km.
Način na koji su kilometri pređeni često je podjednako važan kao njihov broj.
U nastavku objašnjavamo šta se zapravo dešava sa motorom, motornim uljem, akumulatorom i DPF filterom kada automobil najveći deo života provodi na kratkim gradskim relacijama.
Šta se smatra kratkom vožnjom?
Ne postoji univerzalna kilometraža koja svaku vožnju automatski čini „kratkom“.
Mnogo je važnije pitanje:
Da li su motor i ostali sistemi automobila tokom vožnje stigli da dostignu svoje normalne radne uslove?
Tipičan scenario izgleda ovako:
Upalite automobil ujutru, vozite 3–5 km do posla i ugasite ga. Posle nekoliko sati ponovo ga pokrenete, odvezete se nekoliko kilometara do prodavnice, a zatim još nekoliko do kuće. Na kraju dana možda ste prešli samo 10 ili 15 kilometara, ali je automobil imao nekoliko hladnih startova i više kratkih ciklusa rada. Ako se to ponavlja iz dana u dan, uslovi eksploatacije mogu biti zahtevniji nego što kilometraža na satu sugeriše.
1. Hladan start je zahtevniji režim rada motora
Kada automobil prenoći, motor, ulje i ostale komponente se ohlade. Nakon pokretanja motora potrebno je određeno vreme da motorno ulje cirkuliše kroz sistem i da motor postepeno dostigne normalnu radnu temperaturu. To ne znači da treba ostaviti automobil da dugo radi u mestu. Kod većine savremenih automobila bolje je nakon pokretanja krenuti normalno i prvih nekoliko kilometara voziti umereno, bez visokih obrtaja i velikog opterećenja, prateći preporuke proizvođača vozila. Problem nastaje kada se gotovo svaka vožnja završi upravo tokom faze zagrevanja.
Motor se zagreva – ugasite ga – ohladi se – ponovo ga pokrenete. I tako nekoliko puta dnevno.
2. Motorno ulje na kratkim relacijama radi u težim uslovima
Motorno ulje nema samo zadatak da podmazuje motor. Ono ima nekoliko veoma važnih funkcija:
- smanjuje trenje između pokretnih delova,
- odvodi deo toplote,
- pomaže u održavanju motora čistim,
- štiti metalne površine od korozije,
- zadržava odgovarajuća svojstva pri različitim temperaturama.
Kod čestih kratkih vožnji ulje i motor mogu provoditi veliki deo vremena ispod pune radne temperature. Zbog toga je način korišćenja automobila veoma važan prilikom određivanja intervala zamene ulja.
Ako godišnje prelazite samo 5.000–7.000 km, nemojte automatski zaključiti:
„Nisam prešao kilometražu za servis, ulje je praktično novo.“
Motorno ulje stari i tokom vremena, a proizvođači vozila zato interval održavanja najčešće definišu kilometražom ili vremenskim periodom, u zavisnosti od toga šta prvo nastupi.
Najsigurnije je pridržavati se servisnog plana konkretnog proizvođača i koristiti ulje tačno propisane specifikacije.
Detaljnije o redovnom održavanju pročitajte u našem vodiču: Važnost malog servisa za dugovečnost vašeg automobila.
Ako niste sigurni koje ulje odgovara vašem automobilu, pogledajte i: Na šta obratiti pažnju prilikom odabira ulja za vaš automobil.
3. Akumulator posebno ne voli stalne kratke vožnje
Jedan od sistema na kojem se posledice kratkih relacija mogu najbrže primetiti jeste akumulator. Za pokretanje motora potrebna je velika količina električne energije u kratkom vremenskom periodu. Nakon pokretanja, alternator tokom vožnje dopunjava akumulator. Ali ako automobil stalno vozite veoma kratko, naročito zimi, može se dogoditi da između dva startovanja nema dovoljno vremena da se potrošena energija adekvatno nadoknadi.
Situacija je još nepovoljnija ako tokom tih nekoliko kilometara koristite:
- grejanje zadnjeg stakla,
- grejanje sedišta,
- ventilaciju ili klima-uređaj,
- svetla,
- brisače,
- punjače i druge električne potrošače.
Zbog toga automobil može nekoliko dana ili nedelja potpuno normalno da pali, a onda jednog hladnog jutra jednostavno – neće. VARTA navodi upravo kratke relacije kao režim koji značajno opterećuje akumulator, jer nakon startovanja ostaje malo vremena za njegovo ponovno punjenje.
Više o tome možete pročitati na zvaničnom VARTA sajtu: Pravi akumulator za kratke razdaljine.
Ako primetite sporije verglanje ili druge simptome oslabljenog akumulatora, nemojte čekati prvo hladno jutro. Pogledajte ponudu akumulatora za automobile na Autodelovionline.rs.
4. Kod dizelaša kratke relacije donose još jedan problem – DPF
Ako vozite moderan dizel automobil sa DPF filterom, kratke gradske relacije zaslužuju dodatnu pažnju. DPF (Diesel Particulate Filter) zadržava čestice čađi nastale sagorevanjem dizel goriva. Da se filter ne bi neprestano punio, automobil povremeno obavlja proces regeneracije DPF-a, tokom kojeg se sakupljena čađ sagoreva pri visokoj temperaturi.
Problem?
Učestale kratke i spore gradske vožnje mogu otežati završavanje regeneracije. RAC navodi kratke vožnje pri malim brzinama kao jedan od glavnih uzroka problema sa zapušavanjem DPF filtera. Zbog toga automobil koji se koristi gotovo isključivo za:
kuća → posao → prodavnica → kuća
može imati više problema sa DPF-om od istog modela koji redovno prelazi duže relacije.
Znaci na koje treba obratiti pažnju mogu biti:
- DPF lampica,
- češće regeneracije,
- povećana potrošnja goriva,
- promenjen rad motora,
- ventilator koji nastavlja da radi nakon parkiranja,
- gubitak snage.
O ovoj temi smo napravili poseban vodič: DPF filter – kako prepoznati da je zapušen i kako ga sačuvati.
Dodatno stručno objašnjenje možete pronaći i u RAC vodiču o DPF filterima.
5. „Ali moj auto ima samo 60.000 km“ nije cela priča
Ovo je posebno važno kod kupovine polovnog automobila.
Automobil A
Prešao je 60.000 km. Vlasnik ga je uglavnom vozio 4 km do posla i nazad, kroz gradske gužve.
Automobil B
Prešao je 120.000 km. Veći deo kilometraže napravljen je na otvorenom putu i autoputu, uz redovno održavanje.
Koji je bolje očuvan?
Bez pregleda vozila nemoguće je dati odgovor samo na osnovu kilometraže. Upravo je to poenta. Manja kilometraža ne znači automatski i manje habanje svih komponenti. Broj hladnih startova, gradska vožnja, održavanje, kvalitet korišćenih delova i tečnosti, kao i način na koji je automobil vožen mogu biti podjednako važni.
Zato prilikom kupovine polovnog automobila nemojte gledati samo broj na instrument tabli.
Pitajte prethodnog vlasnika:
„Gde ste najčešće vozili automobil?“
Odgovor vam ponekad može reći više nego sama kilometraža.
6. Da li treba ostaviti motor da radi u mestu da se zagreje?
Ovo je jedna od najčešćih zimskih navika vozača. Upaliti automobil i ostaviti ga 10–15 minuta da radi u mestu uglavnom nije rešenje za problem kratkih relacija. Kod savremenih vozila uobičajena preporuka je da se nakon pokretanja krene bez nepotrebnog čekanja, ali da se motor u početku ne opterećuje velikim gasom i visokim obrtajima.
Naravno, konkretna preporuka proizvođača vašeg vozila uvek ima prednost.
Važno je napraviti razliku između zagrevanja motora kroz normalnu vožnju i nepotrebnog dugog rada motora u mestu. To nije isto.
7. Da li automobilu pomaže povremena duža vožnja?
Ako se automobil koristi gotovo isključivo na kratkim relacijama, povremena duža vožnja može biti korisna. Ali ovde postoji jedna važna stvar.
Ne postoji univerzalno pravilo tipa:
„Jednom nedeljno vozite tačno 30 minuta na 3.000 obrtaja.“
Različiti motori, DPF sistemi, akumulatori i uslovi eksploatacije imaju različite zahteve.
Zato je bolje razmišljati ovako:
Automobilu treba povremeno omogućiti normalnu, dovoljno dugu vožnju u kojoj motor i ostali sistemi mogu dostići normalne radne uslove. Kod dizelaša sa DPF-om ovo može biti posebno značajno.
Ako se već pojavila DPF lampica ili drugi simptom kvara, nemojte nasumično „juriti automobil po autoputu“. Proverite uputstvo proizvođača ili uradite dijagnostiku, jer uzrok problema ne mora biti samo način vožnje.
8. Benzinac ili dizel za 5–10 km dnevno?
Ako tek kupujete automobil, a unapred znate da će se gotovo sva vaša vožnja svoditi na nekoliko kilometara kroz grad, dobro razmislite o izboru motora. Moderni dizel motori imaju veliki broj sistema za kontrolu emisija i posebno mogu biti nepraktični kada automobil nikada nema priliku za dužu vožnju.
To ne znači da će se svaki dizel koji se vozi po gradu pokvariti. Ali znači da profil vožnje treba da bude jedan od kriterijuma prilikom izbora motora, a ne samo potrošnja goriva.
9. Kako da zaštitite automobil ako svakodnevno vozite kratke relacije?
Ako je vaš posao udaljen pet kilometara, naravno da nećete svakog jutra praviti dodatnih 30 kilometara samo zbog automobila. Niti za tim postoji potreba. Mnogo više znači nekoliko dobrih navika:
Poštujte servisni interval
Nemojte odlagati servis samo zato što godišnje prelazite malo kilometara. Pogledajte naš vodič Važnost malog servisa za dugovečnost vašeg automobila.
Koristite ulje odgovarajuće specifikacije
Nije dovoljno da na pakovanju samo piše 5W-30 ili 5W-40. Ulje mora da zadovoljava specifikaciju koju zahteva proizvođač vašeg motora. Povremeno proveravajte nivo ulja
Čak i ako je automobil noviji. Pogledajte naš Vodič za proveru nivoa tečnosti u automobilu.
Proverite stanje akumulatora pre zime
Kratke relacije i niske temperature nisu dobra kombinacija za oslabljen akumulator.
Kod dizelaša obratite pažnju na regeneraciju DPF-a
Ako automobil pokazuje znakove da je regeneracija u toku, izbegavajte njeno nepotrebno prekidanje kada je to moguće i bezbedno. Ako se DPF lampica često pojavljuje, potrebna je dijagnostika.
Ne opterećujte hladan motor
Visoki obrtaji i veliki gas odmah nakon hladnog starta nisu dobra ideja. Vozite umereno dok motor ne dostigne normalne radne uslove.
10. Najveća zabluda: „Malo ga vozim, znači da ga čuvam“
Automobil sa malom godišnjom kilometražom zaista može biti odlično očuvan. Ali samo mala kilometraža nije garancija.
Ako automobil tokom pet godina pređe 30.000 kilometara kroz hiljade kratkih gradskih vožnji, to predstavlja potpuno drugačiji način eksploatacije od 30.000 kilometara pređenih na dugim relacijama.
Zato sledeći put kada čujete:
„Auto je kao nov, ima samo 50.000 km.“
postavite još jedno pitanje:
„A gde je tih 50.000 km prešao?“
Odgovor može biti veoma važan.
Zaključak
Kratke relacije same po sebi neće preko noći uništiti automobil. Ali stalne vožnje od samo nekoliko kilometara mogu predstavljati zahtevnije uslove eksploatacije za motorno ulje, akumulator i – kod dizel vozila – DPF sistem.
Najvažnije je prilagoditi održavanje načinu na koji automobil zaista koristite. Redovno menjajte ulje i filtere prema preporuci proizvođača, kontrolišite stanje akumulatora, obratite pažnju na DPF kod dizelaša i povremeno omogućite automobilu normalnu dužu vožnju. Jer kada je reč o stanju automobila, nije važno samo koliko kilometara je prešao. Važno je i kako ih je prešao. Na Autodelovionline.rs možete pronaći veliki izbor auto delova, motornih ulja, filtera, akumulatora i ostale opreme za redovno održavanje automobila.
Često postavljana pitanja
Da li kratke vožnje štete automobilu?
Povremena kratka vožnja nije problem. Međutim, ako automobil gotovo stalno prelazi samo nekoliko kilometara, motor često radi bez dostizanja punih radnih uslova, dok akumulator može imati manje vremena da nadoknadi energiju potrošenu pri startovanju. Kod dizelaša dodatni problem može biti DPF regeneracija.
Da li je 5 km kratka relacija za automobil?
U mnogim uslovima jeste, posebno zimi. Međutim, nije presudan samo broj kilometara već da li su motor i drugi sistemi stigli da dostignu normalne radne uslove.
Da li kratke vožnje prazne akumulator?
Mogu doprineti njegovom pražnjenju. Pokretanje motora zahteva dosta energije, a veoma kratka vožnja ponekad nije dovoljna da alternator adekvatno nadoknadi potrošenu energiju.
Da li kratke relacije mogu da zapuše DPF?
Učestale kratke vožnje pri malim brzinama predstavljaju faktor rizika za probleme sa DPF filterom jer automobil možda neće imati odgovarajuće uslove da završi regeneraciju.
Da li je dizel dobar izbor ako vozim samo po gradu?
Može se koristiti u gradu, ali ako gotovo sve vožnje čine veoma kratke gradske relacije, savremeni dizel sa DPF sistemom često nije najpraktičniji izbor. Benzinski, hibridni ili električni automobil može bolje odgovarati takvom profilu vožnje.
Da li treba menjati ulje jednom godišnje ako prelazim malo kilometara?
Pratite servisni interval koji propisuje proizvođač konkretnog vozila. Interval može biti definisan kilometražom i vremenskim periodom, pa mala godišnja kilometraža ne znači automatski da servis treba odlagati.
Da li treba zagrevati automobil u mestu?
Dug rad u mestu uglavnom nije potreban kod savremenih vozila. Nakon pokretanja obično je bolje krenuti i voziti umereno dok se motor postepeno ne zagreje, osim ako proizvođač konkretnog vozila ne propisuje drugačije.
